Kada smo pre 12 godina krenuli da sviramo naše prve koncerte u Hrvatskoj, nisam mnogo razmišljao o političkoj dimenziji tih gostovanja. Mi smo ipak bili samo još jedan pank bend iz Novog Sada, a naše sveto trojstvo bilo je – sviraj, cugaj i impresioniraj mlade gospodične svojom egzotičnom ekavicom.  Da, istina je,  jebeni  granični prelaz Bačka Palanka – Ilok bio je realnost, i uvek smo strepeli  zbog neverovatne kreativnosti hrvatske policije & carine. „Đe ste Rolingstonsi“, rekla je pandurka sa harizmom bukovog panja, nakon čega je usledilo istresanje iz gaća i izmišljanje novih dozvola, ugovora i papira za instrumente. No, nakon što smo gospodžu ostavili u retrovizoru i prešli Dunav, pejzaži koji su nas pratili tokom puta nisu se menjali. Bačke njive i propale poljoprivredne kombinate u okolini Čelareva i Palanke, zamenile su slavonske oranice i poljoprivredna dobra u jednako lošem stanju. Ukoliko smo na put ka zapadu krenuli sa sremske strane, vinograde i ponekog pijanog Sremca ispred oronule kuće u okolini Čerevića ili Neština, zamenili su (gle čuda) opet vinogradi  i pijani Srijemci iz Iloka i Šarengrada.

Na krajnjoj destinaciji čekala nas je dobro poznata ekipa. Srednjoškolke koje piju od pola 4 popodne za koje sumnjam da će dočekati početak svirke na nogama, matori anarho punxi – nosioci Crass spomenice i poneki punk menadžer/organizator sumnjivih namera. Potpuno neverovatno, ali svi smo se vrlo dobro razumeli, iako nam se jezici drugačije zovu.  Nadaleko čuvena novosadska disciplina grbavljenja za cugu i upad, ispostavilo se nije samo novosadska. S druge strane Dunava ta aktivnost se naziva žicanje. Ali pravila i igrači su isti. Kao fudbal i nogomet.  Bend sa kojim smo svirali imao je iste probleme. Kao i u našem slučaju, uvek  bi neko preterao sa opijatima, pa je ostatak benda morao da pokriva rupe.  Tonac je takođe bio pripit ili prosto antisluhista, baš kao i juče kada smo svirali u Novom Sadu .Gitare su bile raštimovane, ali je sve prštalo od energije.  Nabrijano! Jebenica! Raspašoj! rekoše nam naši domaćini, iako smo realno loše svirali.

Oni koji su imali sreće after party su nastavili u domaćinskoj atmosferi neke slavonske kuće. Najsrećniji je poslednji put viđen kako u nepoznatom pravcu odlazi sa curom iz Đakova. Izgleda da je ona ekavica upalila. Oni koji baš nisu imali sreće, after su proveli u zatvoru. Ipak, većina se slabo seća prethodne večeri.  Leže u vreći za spavanje i  pokušavaju da spoznaju zašto imaju politički nekorektne tetovaže na čelu. Srećom, nisu prave. Neko je imao napad kreativnosti u pola 4 ujutru.  A sad nazad u kombi, opet uz pratnju panonske depresije na putu ka kući i opet „kreativci“ iz MUPa na granici. Ako je ostalo nešto „prirode“ od sinoć, sakrivaj u gaće!
Istu ili sličnu priču mogu vam ispričati i članovi bilo kog rokenrol benda iz Pule, hardcore grupe iz Zagreba ili punk benda iz Bečeja. Ovakva hodočašća postala su uobičajena ne samo za nas, već i za sve ostale male i velike bendove sa obe strane granice.

12 godina kasnije opet Dnevnici u 19.30h nekada bratskih republika različito tumače iste događaje. To mi je već poznato jer je antena na kući početkom 90ih hvatala signal oba javna servisa.  Sada je tema jedna godišnjica, jedna proslava, jedna blokada ili čak carinski rat. Ali dve verzije. Obe ostrašćene svakako. I obe netačne.  Premijeri se inate poput tinejdžera. Bliže se i izbori, pa se treba vratiti staroj strategiji proizvodnje neprijatelja protiv kojeg se birači moraju ujediniti.

to

I zato opet razmišljam o rezultatima svih onih gostovanja preko Dunava. Zaista ne mogu da vidim diplomatske rezultate dve bivše jugoslovenske republike kada su u pitanju (da upotrebim njihovu službenu terminologiju) međususedski odnosi. Ono što mogu da kažem jeste da su naši pankerski diplomatski odnosi na najvišem mogućem nivou: Imamo bračne zajednice, kumstva, ljubavi, prijateljstva, i neprekinuti niz kafanskih i muzičkih gostovanja. Pa iako nismo eksperti za ekonomiju ili agrarna pitanja (mada i o tome imamo šta da kažemo) , molim da se bar ministarstva spoljnih/vanjskih poslova raspuste te da se posao prepusti profesionalcima, tj. nama. Hvala lepo. Hvala lijepo. I odjebite.